Sinoć je u čuvenom amsterdamskom bioskopu Tuschinski održana veoma posećena međunarodna premijera dokumentarnog filma “Wongar” Andrijane Stojković. Film je prikazan u takmičarskom programu najznačajnijeg i najvećeg festivala dokumentarnog filma na svetu - International Documentary Film Festival Amsterdam – IDFA.
“Premijera je prošla odlično. Sala bioskopa Tuschinski je bila gotovo rasprodata. Posle projekcije imali smo razgovor sa publikom i najjači utisak mi je bio da su reagovali vrlo emotivno. Publika je želela da sazna još informacija o Wongarovom životu i njegovom odnosu sa dingoima i australijskim Aboridžinima. Osećaj je fantastičan jer je učešće filma u takmičarskom programu IDFA-e zaista velika čast”, pod utiskom je rediteljka i montažerka filma Andrijana Stojković.
Film će biti prikazan još 3 puta tokom festivala (20, 21. i 23. novembra), a jedna od ovih projekcija je već rasprodata. “Wongar” je uvršten je i u katalog filmskog marketa DOCS FOR SALE koji se održava u okviru IDFA-e.
“Wongar” (60 min) je dokumentarni film o australijskom piscu srpskog porekla koji živi povučen život u predgrađu Melburna brinući se o svojih 6 pasa rase Dingo za koje veruje da nose duhove njegove tragično izgubljene aboridžinske porodice. Njegov najnoviji roman će uskoro biti objavljen ali u isto vrijeme njegov dugogodišnji pratilac, dingo Timi, je bolestan. Veterinari sugerišu Vongaru da uspava psa ali se on snažno suprotstavlja. Vongar veruje da može da pronađe pomoć za Timija na drugim mestima: uranja duboko u svoje sećanje u pokušaju da prizove duhove iz predanja Aboridžina.
Domaću premijeru “Wongar” je imao 1. aprila 2018. na 65. Martovskom festivalu u Beogradu, gde je osvojio GRAND PRIX za Najbolji dokumentarni film preko 50 minuta.
Trailer za film možete pogledati ovde - https://youtu.be/uV4DvYLv714
“Wongar” je u Amsterdamu prikazan u okviru Takmičarske selekcije za srednjemetražne dokumentarne filmove (IDFA 2018 International Competition for Mid-length Documentary).
Pored rediteljke Andrijane Stojković, koja je i montažerka, u ekipi filma su i snimatelj iz Partugalije João Ribeiro (Žoao Ribejro), zatim snimatelj zvuka Ben Travers (Australijanac), montažer M.Cem Öztüfekçi (M. Džem Oztufekči) iz Turske. Kompozitor originalne muzike je Vladimir Kolarić (grupe: Veliki Prezir, Škrtice), dizajner zvuka Aleksandar Protić, a izvršni producent Jelena Stanković.
Producent filma je Miroslav Mogorović (Art&Popcorn), ko-producenti: Jelena Stanković i Andrijana Stojković (All Inclusive Films).
Film su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, Švajcarski savet za kulturu Prohelvetia.
Biografija B. Wongara
B. Wongar je rođen Trešnjevici 1932. godine kao Sreten Božić. U Austaliju stiže 1960. posle kraćeg boravka u Parizu. Njegovi romani, kratke priče i drame govore o životu australijskih Aboridžina u drugoj polovini XX veka, nevoljama kroz koje su prolazili i koje su gotovo potpuno uništile njihov tradicionalni način života. B. Wongar je prvi zabeležio i objavio Aboridžinske mitove; prvi pisao o dramatičnom nerazumevanju osvajača Australijskog kontinenta, Engleske imperije, i starosedeoca Australije; bio usamljeni glas iz pustinje koji je svetu govorio o nukleranim probama koje su tajno vršene u sred Australijskog kontinenta i koje su ugrožavale opstanak Aboridžina. Živeo je sa aboridžinskim plemenom i bio svedok ovih događaja. Oštro je govorio o temama koje su pokazivale ružnu i okrutnu stranu naše civilizacije, a vlasti su na svaki način pokušavale da ga u tome osujete - ućutkaju. Deportacija, prismotra, pretresi kuće bili su neki od načina pritiska. Wongarove knjige su ignorisane i odbacivane u Australiji sve do 1991. kada se prvi put jedan izdavač ohrabrio da objavi njegove romane.
Ono što izdvaja priču o B. Wongaru od mnogobrojnih priča o usamljenim glasovima koji govore o represiji i nepravdama počinjenim nad Aboridžinima je činjenica da je on beo i da je u Australiju došao iz potpuno druge kulture. Došao je iz male evropske zemlje, Srbije. Wongar je prepoznao patnju naroda čiji jezik nije razumeo, čija je kultura potpuno drugačija od njegove i prihvatio njihovu sudbinu kao svoju. Zbog toga je inpirativna priča o životu i delu B. Wongara vredna da se prikaže u svoj svojoj lepoti i tragediji.
.jpg)
