Vojislav Vasja Stanković, pozorišni, filmski i televizijski glumac, rođen je u Nišu 11. maja 1930. godine.
Sa četrnaest godina je kurir u Jastrebačkom partizanskom odredu. Na planini Kukavici promrzao je na mrtvoj straži, i trajno narušio zdravlje.
Član Narodnog pozorišta u Nišu postao je 1947. godine. Počinje kao statista, da bi 1948. godine odigrao Josu pandura u „Sumnjivom licu”, pa Đenadija u „Stanoju Glavašu”... Pohađao je Trgovačku akademiju u Nišu. Godine 1949. upisuje Pozorišnu akademiju u Beogradu, završava pet semestara, vraća se u Niš, ali ga zbog navodnog rusofilstva napušta. Pet puta je odlazio i dolazio u Niš, dva puta je radio u Novom Sadu (Oktobarska nagrada Novog Sada), Kragujevcu, Zenici, Beogradu. Igrao je u Zrenjaninu, Tuzli, Leskovcu, Pirotu, Zaječaru, Titogradu,...
Od 1987. je u penziji, ali nije mirovao. Igrao je ponovo Josu pandura na sceni Narodnog pozorišta, pa Arsu u „Koštani” povodom 35. godišnjice rada njegovog kolege Sime Erčevića. Igrao je i bolovao. Bio je Hadži Toma u „Koštani”, Danijel u „Klopci za bespomoćnog čoveka”, Raskoljnikov u „Zločinu i kazni”, pa Henrik IV u istoimenoj drami, Dimitrij Fjodorovič u „Braći Karamazovima”, Tomas Mor u „Čoveku za sva vremena”, Živo biće u „Voćnom danu”(nagrada „Joakim” na susretima u Pirotu 1982.), Toza u „Večitim studentima”(„Ćuran” u Jagodini), Živadin Filipović u „Jugoslovenskoj antitezi”, Aristotel u „Bukefalu”, Miloš u „Ruženju naroda”, Jabučilo u „Beloj kafi”, Hadži Zamfir u „Zoni Zamfirovoj”,...
Na niškoj sceni odigrao je više od 50 uloga, a na scenama širom Jugoslavije trostruko više. Najviše je voleo ulogu Timona Atinjanina. Tumačio ga je u Leskovcu po preporuci dr Huga Klajna. Prvi u Jugoslaviji.
Malo se zna da je napisao 16 dečijih komada. Mnoge je i sam režirao. Osnivač je Dečijeg pozorišta u Zenici. Bosna je bila njegov drugi dom. Na susretima profesionalnih pozorišta BIH u Jajcu, osvojio je 6 nagrada.
Igrao je Vasja u desetak domaćih filmova („Svadba”, „Noći i jutra ”, „U sukobu”, „Kuća pored pruge”, i dr.), mnogo više u televizijskim dramama („Spiritisti”, „San Dr Mišića” i „Prokletinja” - u režiji Branka Pleše, u čuvenoj „Leptirici” Đorđa Kadijevića...) i serijama („Kamiondžije”, „Tale”, „Vuk Karadžić” Đorđa Kadijevića, „Aleksa Šantić”...), ali je pozorište bila njegova najveća ljubav.
Vasja Stanković, jedan od najboljih glumaca u istoriji niškog pozorišta, umro je u Nišu 14. marta 1994. godine, a sahranjen 15. marta na niškom Novom groblju.
.jpg)
.gif)
.gif)
