Vertigo (1958)

Vrtoglavica (engl. Vertigo) je psihološki triler Alfreda Hitchcocka iz 1958. godine.

Emotivnog Johna "Scottieja" Fergusona, nekad sposobnog detektiva iz San Francisca, još uvek progone sećanja na tragediju koja se desila tokom noćne potere za jednim zločincem. Loveći kriminalca koji je bežao preko gradskih krovova, John se u trenutku nepažnje okliznuo i, želeći da izbegne pad u smrt, poslednjim atomima snage uhvatio za oluk. Pokušavajući mu pomoći, jedan se policajac tada previše nagnao i poginuo pri padu sa zgrade. Nakon tog događaja John se počeo panično bojati visine te se, mučen osećajem krivice, odlučio povući iz službe. Opuštajući se u društvu romantične slikarice Marjorie "Midge" Wood, svoje najbolje prijateljice koja je u njega platonski zaljubljena, John, teran znatiželjom, pristane pomoći svom starom prijatelju Gavinu Elsteru, vlasniku brodogradilišta, čija senzibilna supruga Madeleine pati od neobičnog psihičkog poremećaja. Naime, Madeleine često izgubi osećaj za vreme i zna sate provesti u lutanju gradom ili pomnom promatranju jedne slike u muzeju. U tome ne bi bilo ništa čudno da ona odnedavno ne pati od amnezije zbog koje se uopšte ne seća tih sati. Zabrinut za svoju suprugu, Gavin uspe nagovoriti Johna da je neko vreme prati, te ga detaljno izvesti o bilo čemu neobičnom. A kad prvi put ugleda Madeleine, Johna će atraktivna i profinjena plavuša smesta privući. Sledeći je iz dana u dan, postepeno će shvatiti da je ona opsednuta tragičnom sudbinom privlačne Carlotte, devojke koja je u 26 godina počinila samoubistvo i čija je lepota ovekovečena na portretu u muzeju. Nedugo nakon što sazna da je Carlotta sahranjena na malom groblju ispod zvonika stare španske misije, John će u poslednjem trenutku spasiti Madeleine prilikom njenog pokušaja samoubistva skokom u more. Zbliživši se s nesretnom ženom, John će zaključiti da se među njima rodila neobična ljubavna veza, ali i prekasno shvatiti da je Madeleine odlučila opet pokušati samoubistvo skokom s crkvenog zvonika...

Impresivna psihološka triler-drama Vrtoglavica, nominovana za Oscare za najbolji zvuk i scenografiju 1959. godine, i nagrađena na međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastiánu 1958, uopšteno se drži najuspelijim i najuticajnijim filmom legendarnog majstora horora i trilera Alfreda Hitchcocka (Ucena, 39 stepenica, Gospođa koja nestaje, Rebecca, Strani dopisnik, Sumnja, Saboter, Senka sumnje, Začarana, Ozloglašena, Prozor u dvorište, Psiho), filmaša kome je nakon 6 neuspelih nominacija za Oscara 1968. godine dodeljena počasna Akademijina nagrada Irving G. Thalberg. "Vrtoglavica" je kompleksna, teskobna, izuzetno dopadljiva i sugestivna ekranizacija hvaljenog krimića "D'entre les morts" nastalog iz pera poznatog francuskog spisateljskog dvojca Boileau-Narcejac (Diaboliques, Oči bez lica, Zločin se ne isplati, Body Parts, Entangled), za čijim su romanima filmski producenti i režiseri često posezali. Hitchcockov je film maestralno režirana, izuzetno slojevita i mnogoznačna karakterna studija, uznemirujuće ostvarenje lagahnog tempa i svojevrsno slobodno čitanje grčkog mita o Orfeju i Euridiki, u kojem režiser temeljito i hirurški precizno pokazuje kako se ljubav i strast mogu upotrebiti kao oružja manipulacije i zločina. Priču svog filma smestio je na strme ulice San Francisca, grada na američkoj zapadnoj obali, koji se zahvaljujući magličastoj i snolikoj fotografiji Roberta Burksa (Staklena menažerija, Stranci u vozu, Nazovi M radi ubistva, Čovek koji je previše znao), snimatelja nagrađenog Oscarom upravo za rad na Hitchcockovom filmu Drž'te lopova!, pa se čini poput nekog evropskog velegrada.

Hitchcock se vešto poigrava očekivanjima gledalaca, intrigantno umnožava motiv dvostrukih identiteta i često briše granicu između sna i jave. Vrtoglavica je tokom proteklih pedesetak godina snažno uticala na dela brojnih režisera, a naročito na radove francuskih pripadnika novog talasa poput Françoisa Truffauta (Sirena s Mississippija) i Alaina Resnaisa (Prošle godine u Marienbadu), koji su u svojim filmovima Hitchcocku često odavali počast. Dok u glavnoj ulozi gledamo izvrsnog J. Stewarta (Gospodin Smith ide u Washington, Divan život, Anatomija jednog ubistva, Trgovina iza ugla, Slomljena strela, Gola mamuza, Priča o Glennu Milleru, Daleka zemlja, Čovek koji je ubio Liberty Valancea), glumca koji je od 5 nominacija za Oscara potvrdio onu za glavnu ulogu u snažnoj drami Filadelfijska priča, njegova je partnerka atraktivna Kim Novak (Čovek sa zlatnom rukom, Poljubi me, budalo!, Velika pljačka banke, Beli bizon, Napuklo ogledalo). Uobičajeno impresivnu filmsku muziku potpisuje Hitchcockov stalni saradnik, oskarovac Bernard Hermann (Građanin Kane, Goli i mrtvi, Sever-severozapad, Rt straha, Marnie, Fahrenheit 451, Bitka na Neretvi, Taksist).