•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Warren Beatty

Henry Warren Beatty (Richmond, 30. mart 1937.), američki je glumac, scenarista, reditelj i producent.

Rođen je kao Henry Warren Beaty u Richmondu u Virginiji. Njegov otac, Ira Owens Beaty, bio je profesor psihologije, upravnik javne škole i agent za nekretnine, a njegova majka, Kathlyn Corinne (devojački MacLean), profesorica drame; njegove bake i deke su takođe bili profesori. Porodica je bila baptistička. Njegov otac preselio je porodicu iz Richmonda u Norfolk, Virginia, a zatim u Arlington, Virginia gde je postao upravnik srednje škole. Beattyjeva sestra, tri godine starija, je talentovana i nagrađivana glumica i spisateljica Shirley MacLaine.

Beatty je bio zvezda ekipe američkog fudbala u srednjoj školi Washington-Lee u Arlingtonu. Ohrabren glumačkim uspehom svoje sestre, koja je u to vreme postala holivudska zvezda, odlučio je da radi i kao pomoćni scenski radnik u National Theateru u Washingtonu, tokom leta pre završne godine u srednjoj školi. To mu je pomoglo da uđe u kontakt sa nekoliko afirmisanih glumaca. Nakon mature je odbio 10 sportskih stipendija kako bi se upisao u dramsku školu.

U školi drame Univerziteta Northwestern je studirao glumu i režiju. Član je Sigma Chi bratstva. Odustao je od studija nakon prve godine kako bi se upisao Glumački konzervatorij Stelle Adler u New Yorku.

Sa 22 godine Beatty se pojavio u oko 40 manjih produkcija. 1960. je zaradio nominaciju za nagradu Tony za najboljeg glumca za ulogu u drami A Loss of Roses Williama Ingea. Biće to njegov jedini nastup na Broadwayu.

Pod svojim originalnim imenom Henry W. Beaty, Warren Beatty 11. februara 1960. se prijavio u kalifornijsku Vazduhoplovnu nacionalnu gardu. Pod identifikacionim brojem 28 282 310, Beatty je bio neaktivni član garde stacioniran u bazi Vazduhoplovne garde u Van Nuysu.

Zatim je poslat na bazičnu obuku u 162. taktičkoj kontrolnoj skupini. Beatty nikad nije pohađao ovu obuku, ali je u avgustu 1960. ipak pomeren.

1. januara 1961., Beatty je otpušten iz Vazduhoplovne nacionalne garde zbog fizičke nesposobnosti. Istovremeno je otpušten iz Američkih vazduhoplovnih rezervista. Kako je tokom cele službe bio neaktivan, Beatty nije dobio nijedno vojno odlikovanje.

Nakon nekoliko manjih uloga u televizijskim serijama kao što su Studio One (1957.), Playhouse 90 (1959.) i The Many Loves of Dobie Gillis (1959.), Beatty je ostvario svoj filmski debi pod režijom Elije Kazana u Sjaju u travi (1960.), zajedno sa Natalie Wood. Film je postigao komercijalni uspeh, a Beatty je nominiran za Zlatni globus u kategoriji najboljeg dramskog glumca. Nakon toga se pojavio u nekoliko filmova koji su prošli relativno nezapaženo. Tada, u 30. godini, zaradio je priznanja kritike i moć kao producent i zvezda filma Bonnie i Clyde (1967.) koji je bio nominovan za deset Oscara.

Zbog svog rada na Bonnie i Clyde, Beatty se uopšteno smatra prethodnikom generacije Novog Hollywooda, koja uključuje reditelje kao što su Francis Ford Coppola, Steven Spielberg, George Lucas i Martin Scorsese.

Razmišljajući o debaklu filma Što ima novo, mačkice, gde ga je preveslao Woody Allen i na kraju ga prisilio da napusti produkciju, Beatty je producirao Bonnie i Clyde kako bi kontrolisao projekte u koje je umešan. Angažovao je neproverene scenariste Roberta Bentona i Davida Newmana, kao i reditelja Arthura Penna. Kontrolisao je svaki vid produkcije, uključujući glumce, scenarijo i konačnu verziju filma, što će činiti do kraja karijere, bilo kao producent/reditelj ili samo producent. (U Bugsyju Beatty je bio taj koji je odlučio o konačnoj verziji filma, a ne reditelj Barry Levinson).

Bonnie i Clyde je postao blockbuster i kulturni kriterijum za mladu kulturu te epohe. Film je, zajedno s Goli u sedlu, označio početak tzv. ere Novog Hollywooda, gde su studiji davali veliku slobodu rediteljima u ostvarivanju njihovih vizija. Uopšteno se smatra, da nije bilo Beattyja i njegove vizije izražene u Bonnie i Clyde, koji je kombinovao humor, nasilje i okrutni realizam, studiji nikad ne bi dopustili rediteljima Novog Hollywooda da snimaju filmove po kojima su postali slavni, a stagnacija filmske industrije iz šezdesetih godina bi se nastavila i u sedamdesetima.

Beattyjevi sledeći filmovi su bili McCabe i gđa. Miller (1971.), Ubice i svedoci (1974.), Holivudski frizer (1975.) i Nebo može čekati (1978.). Zadnji je bio komercijalni trijumf kakav nije ostvario od Bonnie i Clyde. To je iskoristio kako bi snimio Crveni (1981.), istorijski spektakl o slavnom komunističkom novinaru Johnu Reedu u Oktobarskoj revoluciji. Film je osvojio nagrade za režiju (Beatty), fotografiju i najbolju sporednu glumicu (Maureen Stapleton), dok je glavnu nagradu izgubio od filma Vatrene kočije. Beatty je jedina osoba uz Orsona Wellesa koja je iste godine zaradila nominacije za glumu, režiju, scenarijo i produkciju, a on je to ostvario dvaput, 1978. i 1981. 1987. je producirao visokobudžetni Ishtar i nastupio u njemu sa Dustinom Hoffmanom. Kritika je pokopala film, a smatra se jednom od najvećih komercijalnih katastrofa u filmskoj istoriji.

1990. se vratio kad je producirao, režirao i nastupio u naslovnoj ulozi strip junaka Dicka Tracyja u istoimenom filmu. Film je bio jedan od najuspešnijih te godine, a bio je i najveći uspeh u dotadašnjoj Beattyjevoj karijeri. Nikad posle nije uspeo da postigne takav uspeh na bioskopskim blagajnama.

Nakon toga je nastupio u ulozi stvarnog gangstera Bugsyja Siegela u filmu Bugsy (1991.) sa Annette Benning sa kojom se 1992. oženio. S njom je ponovno nastupio u Ljubavnoj aferi (1994.). Poslednji film koji je napisao, producirao, režirao i nastupio u njemu bio je Bulworth (1998.). 2001. je nastupio u svom poslednjem filmu Ljubav i drugi poroci koji je postao jedna od najvećih komercijalnih katastrofa svih vremena. Snimljen je uz budžet od približno 90 miliona dolara, a u Americi je zaradio samo 6,7 miliona. Od tada Beatty više nije glumio ni u jednom filmu, ali je izrazio želju za povratkom.

Beattyju je 12. juna 2008. u Los Angelesu dodeljena nagrada Američkog filmskog instituta za životno delo, a na svečanosti su bili prisutni mnogi već nagrađeni i njegovi prijatelji.

Beatty je imao nekoliko zvezdanih veza sa svojim kolegicama iz filmova, uključujući Natalie Wood (Sjaj u travi), Julie Christie (McCabe i gđa. Miller, Holivudski frizer, Nebo može čekati), Diane Keaton (Crveni), Isabelle Adjani (Ishtar) i Madonnu (Dick Tracy).

1989. je snimio duet, "Now I'm Following You" sa Madonnom za njen album iz 1990., I'm Breathless.

10. marta 1992. se oženio sa Annette Bening, svojom partnericom iz gangsterskog filma Bugsy. Imaju četvero dece: Kathlyn (1992.), Benjamina (1994.), Isabel (1996.) i Elle Corinne (2000.).

U maju 2005. je tužio Tribune Co. za odštetu od 30 miliona dolara, tvrdeći kako još poseduje prava na Dick Tracyja. Beatty je prava dobio 1985., a sada tvrdi da ih je sedamnaest godina posle Tribune pripisao sebi kršenjem procedura. Dick Tracy je zaradio više od sto miliona dolara od svog objavljivanja 1990., čime je postao najuspešniji Beattyjev film u karijeri.

2006. je proglašen počasnim predsednikom Stella Adler Studio of Acting, nasledivši Marlona Branda. 2007. je Udruženje stranih holivudskih novinara Beattyju dodelilo nagradu Cecil B. DeMille, koju mu je na dodeli Zlatnih globusa uručio Tom Hanks.

Kao dugogodišnji liberalni aktivista, Beatty je u raznim razdobljima bio izuzetno aktivan u predsedničkoj politici Demokratske stranke. 1968. je podržao senatora Roberta F. Kennedyja u njegovoj kampanji za predsedničku nominaciju unutar stranke. Njegova uključenost u senatorovu kampanju, koja je uključivala držanje govora i prikupljanje sredstava, naprasno je prekinuta kad je Kennedyja ustrelio i ubio Sirhan Sirhan iste noći kad je dobio ključne izbore u Kaliforniji.

Četiri godine posle, Beatty se pridružio kampanji senatora Georgea McGoverna kao savetnik. Kao deo takozvane "Malibu mafije," grupe holivudskih zvezda koja je bila deo kandidatovog "užeg kruga", Beatty je McGovernovu šefu kampanje Garyju Hartu dao savet oko održavanja odnosa s javnošću koji je odigrao ključnu ulogu u organizovanju niza rock koncerata na kojima je prikupljeno više od milion dolara za senatorovu kampanju.

1984., i ponovno 1988., Beatty je ponovo trebao igrati sličnu ulogu u Hartovoj vlastitoj predsedničkoj kampanji. Hart, koji je do tada i sam postao senator, sprijateljio se s Beattyjem tokom kampanje iz 1972., a prijateljstvo se u međuvremenu učvrstilo. Nakon što se Hartova kampanja raspala pod teretom optužbi za preljubu s bivšom kraljicom lepote Donnom Rice, zajednički prijatelj dvojca objasnio je zašto su bili tako bliski: "Gary je uvek hteo Warrenov život, a Warren je uvek hteo imati Garyjev. Bio je to spoj iz snova."
Beatty u Beloj kući s prvom damom Nancy Reagan i Diane Keaton, 1981.

Beatty je tokom leta 1999. ozbiljno razmatrao mogućnost da se sam kandiduje za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Nakon što je postalo jasno da će jedina dva konkurenta za nominaciju Demokratske stranke biti potpredsednik Al Gore i bivši senator Bill Bradley iz New Jerseyja, Beatty je javno obznanio kako je razočaran izborom pa je počeo aludirati kako bi se sam mogao kandidovati za nominaciju. Nakon sastanaka sa nekoliko moćnih liberalnih aktivista i uticajnih demokratskih operativaca, uključujući PR stručnjaka Pata Caddella, koji je prethodno radio za Harta, McGoverna, kalifornijskog guvernera Jerryja Browna i predsednika Jimmyja Cartera, i marketinškim ekspertom Billom Hillsmanom, koji je radio za kampanje senatora Paula Wellstonea i guvernera Jesseja Venture, Beatty je u septembru 1999. objavio da se neće takmišiti za nominaciju. Međutim, nastavili su mu se udvarati članovi druge političke stranke, Reformističke stranke, koji su tražili alternativu Patu Buchananu, konzervativcu koji je zamenio stranke nakon poraza u takmičenju za predsedničku nominaciju Republikanske stranke po treći put za redom. Usprkos čestim molbama guvernera Venture, magnata Donalda Trumpa i sindikalne kolumnistice Arianne Huffington, Beatty je odbio da uđe u trku, a Buchanan je kasnije osvojio nominaciju Reformističke stranke.

Uprkos njegovoj odluci da se ne takmiči za predsednika 2000., Beatty je najavio kako bi se mogao takmičiti kasnije, rekavši novinarima da će to učiniti ako pomisli kako bi "mogao izvršiti uticaj na debatu". Kako je kalifornijskom guverneru Grayu Davisu opala popularnost među kalifornijskim glasačima, Beatty se zalagao protiv prevremenih izbora 2003. Bio je glavni govornik na konvenciji Udruženja kalifornijskih medicinskih sestara 2005. pa je snimio radijske oglase kojima je potsticao glasače da odbiju predloge guvernera Schwarzeneggera. Predlozi su odbijeni, što je pojačalo nagađanja da bi se Beatty mogao suprotstaviti Schwarzeneggeru na izborima 2006. Ali, početkom 2006. Beatty je objavio kako se neće takmičiti za demokratsku guvernersku nominaciju.

Na dodeli Oscara 1999. nastala je velika kontroverza kad je nagrada za životno delo trebala biti dodeljena legendarnom filmskom reditelju Eliji Kazanu. Kazan je odao imena osumnjičenih komunista Odboru za neameričke delatnosti 40 godina pre. Iako su mnogi uvereni liberali (kao što su Ed Harris i Nick Nolte) odbili odati počast Kazanu, Beatty mu je zapljeskao.

Filmografija:
1961.
Sjaj u travi
Rimsko proleće gospođe Stone

1962.
All Fall Down

1964.
Lilith

1965.
Mickey One
Promise Her Anything
What's New Pussycat

1966.
Kaleidoskop

1967.
Bonnie and Clyde

1970.
Jedina igra u gradu

1971.
McCabe i gđa. Miller
$

1973.
Year of the Woman

1974.
Ubice i svedoci

1975.
Holivudski frizer
Sreća

1978.
Nebo može čekati

1981.
Crveni

1984.
George Stevens: A Filmmakers Journey

1987.
Ishtar

1990.
Dick Tracy

1991.
Madonna: Truth or Dare
Bugsy

1992.
Writing with Light: Vittorio Storaro

1994.
Ljubavna afera

1998.
Bulworth

1999.
The Book That Wrote Itself

2001.
Ljubav i drugi poroci

2003.
Dean Tavoularis: The Magician of Hollywood

2005.
One Bright Shining Moment

Podeli:



Preporucujemo

Repertoar bioskopa Cine Grand Delta Planet od 22. do 28....
Jelena Gavrilović održaće koncert posvećen Sonji Savić...
52. FEST U CINEPLEXXU
CINEPLEXX NIŠ BIOSKOP VAM POKLANJA PUTOVANJE U LISABON
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 22. do 28. februara
OVE SEDMICE U CINEPLEXX BIOSKOPIMA VAS OČEKUJU FILMOVI SA...
CINEPLEXX VAM POKLANJA PUTOVANJA U NAJROMANTIČNIJE GRADOVE...