Women on the Verge of a Nervous Breakdown (Mujeres al borde de un ataque de nervios) (1988)

Većina autora imaju u svojim karijerama 'onaj film', presudan u svakom pogledu. Film koji im otvara sva vrata, koji ih preko noći pretvara u superzvezde. Za Almodovara, bar kada je reč o internacionalizovanju karijere, to je, nema sumnje, bio nasiov Žene na
rubu nervnog stoma.

Nista za mlađanog Almodovara nije bilo isto posle ovog filma. Zapravo, zbog izuzetnog komercijalno-umetničkog trijumfa, gotovo da se sve okolnosti i vreme u njegovoj karijeri mere sa ovim naslovom.

U Ženama na rubu nervnog sloma stvar nije ništa komplikovanija ili izdašnija od one koju sugeriše naslov. Najkraće rečeno, Almodovar ovde (po sistemu Altmanovih Kratkih rezova) kombinuje sudbine i, razume se, priče onih kojima pasuju te sudbine, kroz nekoliko glavnih, frustriranih i histeričnih, likova koji tokom razvoja priče dolaze u određenu smislenu interakciju.

Jedna od tih histeričnih žena na rubu nervnog sloma je glumica koju je upravo ostavio njen ljubavnik. Druga "dramata" jer se ispostavlja da joj je momak terorista koji bi mogao da je obeleži kao saučesnicu, a tu je i jedna žena advokat, dve policajke i ona koja vozi taksi, sve sa svojim motivima da se dovedu do sloma živaca!

Almodovarova umešnost u kombinovanju, tretiranju i, najpre, eksploataciji svih ovih priča, odnosno njihovom svojevrsnom generalizovanju i internacionalizovanju, i obilje humora, cinizma i ekscentričnosti, otvorili su mu širom vrata prema svetu i najširem krugu publike željne noviteta. Almodovar je, u najkraćem, stekao ime s ovim filmom. A publika, ne samo španska, svog omiljenog režisera. Sapunska opera, s kojom se on u suštini probio do pomenutog statusa, dobila je sasvim novu, manje sramotnu, i daleko zanimljiviju formulu u kojoj je zastupljen praktično svaki od glavnih žanrova, uključujući čak i vestern (omaž vesternu sa scenom navodnog revolveraškog obračuna izmedu dve pijane dame s pićem, umesto s oružjem, u rukama).