Filmske ekranizacije stripova retko kada prođu bez dizanja prašine. Primer su Watchmeni Alana Moorea, koji su od samog starta bili okruženi kontroverzama. Nije ni čudno, budući da se Watchmen smatra jednom od najznačajnijih i najkompleksnijih grafičkih novela uopšte. Od javnog Mooreovog negodovanja i neodobravanja, pa do konačnog izlaska filma 2009. godine, strip je doživeo razne pokušaje, a povezivan je s imenima kao što su Darren Aronofsky i Terry Gilliam. Završio je u rukama Zacka Snydera, koji je izmenio kraj po mnogima na nezadovoljavajuć način. Joel Silver, čovek koji je bio producent filma dok ga je trebao režirati Terry Gilliam, još nije prebolio gubitak tog projekta pa se nedavno osvrnuo upravo na kraj. Tvrdi da bi Gilliamova verzija bila bio puno bolja, a samim tim i film.
Prema Silverovim rečima, Gilliam je smatrao da je Doktor Manhattan ključni lik, a njegovo postojanje uzrok stanja svetske ekonomske i političke situacije. On kao takav jedini može promeniti realnost, stoga bi ga Ozymandias nagovorio da iskoristi svoje moći za vraćanje u prošlost gde bi sprečio stvaranje samoga sebe. Time bi Watchmeni postali samo likovi u stripu. Sve bi završilo scenom u kojoj Rorschach, Night Owl i Silk Spectre stoje na Times Squareu zajedno sa ostalim kostimiranim uličnim zabavljačima gde ih neko dete prepozna kao junake iz stripa.
Nije se dugo čekalo na Snyderovu reakciju. Kao zakleti zaljubljenik u Mooreov rad i same Watchmene, izjavio je da je pristao da napravi film da bi ga „spasio od Terryja Gilliama“. Njegovu verziju kraja smatra potpuno ludom i nimalo u duhu stripa, što za prave fanove nikako ne bi bilo prihvatljivo. Prokomentarisao je i evoluciju stripovske „fanboy“ subkulture, koja je po njegovom mišljenju u doba kada je film izašao bila najokrutnija. Nakon izlaska Avengersa ta je publika postala puno blaža, te bi sada možda bolje prihvatila satiričnost Watchmena. Zaključuje da je njegova verzija verno prenela moralnu poruku samog stripa, što je i najbitnije.
