Ispričajte nam o svom upoznavanju s Olivijeom i Erikom.
Upoznali smo se 2001. radi snimanja kratkometražnog filma Ces Jours Heureux. Rekao sam im da nisam glumac i da sebe vidim kao pisca viceva. Ali, insistirali su na tome da pokušamo zajedno nešto da naučimo. Izražavali su se jednostavno i s lakoćom i tako me nagovorili. I uživali smo, a kasnije su me pozvali i za svoj dugometražni film…
Čega se sećate sa snimanja filma Nos Jours Heureux (ili Those Happy Days)?
Sećanja na moj prvi letnji kamp. I svideo mi se njihov pristup radu - teraju vas na rad, a da to ni ne osećate i imate utisak da imate punu slobodu.
Jeste li se iznenadili kada su vam ponudili ulogu lekara u Tellement Proches (ili So Close)?
Ustvari, znao sam da su lojalni. Među nama je stvoreno iskreno prijateljstvo koje s vremenom samo jača.
Kad ste saznali za film Nedodirljivi?
Ubrzo nakon snimanja filma Tellement Proches (ili So Close). Ispričali su mi o čemu žele da snime film, a ja sam se, kao i uvek, osećao kao da ih sledim u stopu.
Kako ste se osećali gledajući dokumentarac?
Odmah sam znao da je izvrsna osnova za zanimljiv film, posebno uz stil, osetljivost, preciznost, oštri humor i dubinu koje Erik i Olivije unose u svoje radove.
Da li vam se scenario odmah svideo?
Da. Potvrdio je moj prvi utisak. Lud sam za njihovim humorom, humanošću i istinom.
Kako ste se pripremali za ulogu?
O svemu sam raspravljao s rediteljima. I otputovali smo u Esauiru da se upoznamo sa Filipom. To je bio pravi početak ovog filma. Povezali smo se, kao što su se svojevremeno povezali Filip i Abdel. Nakon te posete svi smo osećali veliku odgovornost da snimimo najlepši film koji je moguće snimiti, odajući tako poštovanje prema njemu i njegovoj priči.
Kako ste vi i Fransoa Kluze izgrađivali svoj međusobni odnos?
Pre ovog filma nismo se poznavali, osim iz viđenja. Ali, osećao sam da želi da glumi sa mnom jednako koliko i ja sa njim. Sve se odvijalo prirodno, ako izuzmete budne oči Erika i Olivijea. Fransoa je otvoren i velikodušan i nakon što jednom otvori vrata, on ih ne zatvara.
Da li ste se više bojali da snimite ovaj film nego prethodna dva koja su režirali Erik i Olivije?
Ovaj mi je film poseban. Erik i Olivije svaki put letvicu postave malo više, pa tako raste i pritisak. Nastojim da budem vredan poverenja koje mi poklanjaju.
Da li ste u dijalozima imali slobodu da koristite sopstveni jezički stil i dikciju?
Da, i to je jedan od razloga zbog kojih toliko uživam sarađujući s njima. Nekoliko puta smo čitali scenario pre početka snimanja, ali i na samom setu puštaju mi da radim šta želim. A i oni sami počnu da govore usred snimanja kada dobiju novu ideju.
Kako Erik i Olivije međusobno raspodeljuju poslove?
Nema tu neke metode. Obojica razgovaraju sa glumcima i s ekipom. Ne mogu da razgraničim ko šta radi. Komplementarni su. I jasno vam je da nije tako od juče.
Prve scene filma prikazuju Drisa u njegovom svetu novosagrađenih radničkih zgrada, svetu koji u filmu retko vidimo, a da nam ne izgleda kao karikatura. Kakav je njihov pristup?
Te su scene važne da bismo shvatili odakle Dris dolazi. Erik i Olivije ne nameću svoje viđenje, ništa ne naglašavaju, samo slikom prikazuju ono što su videli, a to je prirodno i snažno.
Da li ste strepeli od nekih scena?
Pre snimanja bojao sam se scene Drisove ispovesti, kad počne da se poverava Filipu. Bojao sam se i vica "Nema prstića, nema čokoladice". Pitao sam se kako ćemo to da izvedemo. Bio sam u potpunom stresu. Ali, kad smo počeli da snimamo, sve je teklo glatko. U jednom trenutku prestanete sebi da postavljate pitanja i ponese vas energija na setu.
U jednoj sceni plešete na muziku grupe Earth, Wind and Fire.
I Erik i Olivije i ja obožavamo muziku i ples. To je predivna scena jer se događa nakon što je Filip pokušao da Drisa upozna sa klasičnom muzikom. To je kao razmena - Dris želi da ga upozna sa svojom muzikom.
Kakav ste vi glumac?
Uglavnom radim prema instinktu. Reagujem više nego što glumim. Sva pitanja pokušam sebi da postavim pre početka snimanja, jer znam da je na setu prekasno, što znači da tada moram potpuno da se prepustim. Nisam savladao brojne glumačke tehnike, ali moja učiteljica glume, sjajna Džuli Vilmont, podučava me mnogo čemu, oslobađa me, ali i otklanja osećaj krivice što nisam učio glumu. Više se ne izvinjavam što sam ovde.
Kako ste se osećali nakon prikazivanja filma?
Nakon prva tri minuta priča me potpuno ponela. Nisam na setu gledao snimke, sve mi je bilo novost. Jako sam ponosan na ovaj film i dugo mi je trebalo da se spustim na zemlju.
.jpg)
.gif)
